О књизи: 1961. / Стара парна локомотива лењо је вукла два аутомобила преко двадесетак километара планинског превоја од станице Ричфилд до језера Рапахо. Можда би за неке људе путовање возом из прошлих времена било задовољство, али за мене се испоставило као право мучење. Угљена прашина је била свуда: стајала је у ваздуху, шкрипала по зубима као песак, и улазила у вунене пресвлаке седишта. Био је новембар; Са планина и долина дувао је хладан канадски ветар. Осим тога, кочија није била загрејана У нормалним условима, не бих имао ништа против хладног поветарца, али сада ме је цело тело бољело од језе, а посебно ме је болело испод завоја. Проклео сам себе што сам слушао доктора и што сам отишао „да се добро одморим“. Могао сам мирно да седим у Њујорку, али сам уместо тога пристао да „удахнем мало свежег ваздуха“ на језеру.